Школа у Бегаљици прославља сто педесет година постојања. То је велики јубилеј за једну малу школу. Нема много школа у нашој земљи које се могу похвалити таквом историјом. Кроз њу су прошле многе генерације ученика које су у њој одрастале, училе и формирале се. Њихови наставници су се трудили да им несебично преносе знања, да их науче да се друже, помажу једни другима, воле се и поштују. Поносни смо на то што су многи наши ђаци постали професори, инжeњери, правници, спортисти, а пре свега добри људи. 
   Данас је школа у Бегаљици једна од најлепших школа у Београду и једна од ретких самосталних сеоских школа које похађају ученици само једног села. Нажалост, број ученика варира сваке године. Заиста је привилегија радити у колективу у коме се колеге поздрављају са осмехом. Дух таквог заједништва осећају и ученици, па нам је школа свима као друга кућа. Иако су тешка времена иза нас захваљујући слози, стрпљењу и међусобном уважавању пребродили смо све недаће.
Овим речима директорка школе Драгана Пешић отворила је свечаност поводом прославе сто педесет година постојања школе. Свечаности су присуствовали бројни гости. Пригодан програм за ову прилику су реализовали ученици школе у сарадњи са наставницом српског језика, Јасмином Срдановић. У организацији овог значајног јубилеја учествовали су и остали наставници и свако од њих је дао свој допринос.
Поводом сто педесет година постојања школе штампано је и специјално издање часописа чији је уредник била Душица Чекеревац – библиотекар, уз техничку подршку Биљане Марковић – наставнице информатике и Срђана Станојковића – наставника техничког и информатичког образовања.
На крају приредбе школски хор и оркестар извели су новонасталу химну школе на чијем стварању су помно радиле директорка школе, у души  наставник музике, Драгана Пешић и Милица Петронијевић – наставница музичке културе.