Велики број основаца у овом периоду доноси одлуку о избору будуће школе и будућег занимања. Неки ученици још од малих ногу знају чиме ће се бавити и следе свој сан. Многи се одлучују на основу талента који поседују или љубави према одређеној професији. Велику улогу у одабиру будуће школе и професије имају и родитељи, па се многи ученици одлучују да наставе њиховим путем и да их наследе у њиховим занимањима. Међутим, велики број деце има потешкоће у доношењу одлуке чиме ће се бавити. Управо оним неодлучним дајемо пар савета који им могу олакшати избор.

Први корак је детаљно информисање о врстама средњих школа као и смеровима који се у њима изучавају и занимањима за које припремају. Свако занимање тражи пожељан склоп способности, особина личности и интересовања важних, а често и пресудних за успех у тим областима рада, тако да би ученици требало да размисле о својим интересовањима и склоностима, „јаким“ и „слабим“ странама у погледу школског успеха из појединих предмета,као и неким личним особинама. Тако би, на пример, будући ученици економских школа требало пре свега добро да се сналазе са рачунањем, будући ученици медицинске школе треба да осим стрпљења, сталожености и потребе да помажу људима, поседују предзнања из хемије и биологије. 

За успех у области електротехнике потребне су развијене опште интелектуалне и нумеричке способности, као и снажно интересовање за технику и информатику. Архитектонска струка подразумева развијене способности схватања просторних односа, успех у техничком цртању, као и изражена естетска и техничка интересовања.

При избору средње школе треба сагледати и могућности запослења и перспективе за могући каснији упис на факултет. Идеална ситуација је међу траженим професијама на тржишту рада пронаћи за себе пожељно, инспиративно занимање. Уз  љубав и склоност према физици и астрономији лакше је, рецимо, пронаћи запослење као професор физике него као астрофизичар.

Ко воли хемију и добро му иде тај предмет, може да размисли о профилу фармацеутски техничар и фармацеут јер су ови образовни профили тражени већ дуги низ година.

Брже се запошљавају стручњаци за финансије, инжењери електротехнике, информатике, машинства, математичари, наставници страних језика, лекари са одговарајућим специјализацијама и сродна занимања на нивоу високог образовања.

У тражена занимања спадају и занатска занимања попут столара, фасадера,армирача, а занимања са којима може да се започне сопствени бизнис и пристојно заради су обућар, кројач, водоинсталатер, електроинсталатер, молер, паркетар…

Ученици који не знају шта која професија захтева од запослених може се обратити за савет педагогу, разредном старешини, предметном наставнику и својим родитељима. Али за савет могу да се обрате саветницима за планирање каријере у Националној служби за запошљавање у Београду, која је на Гундулићевом венцу бр.23-25 отворила Центар за информисање и професионалну оријентацију (ЦИПС).

У Центру могу да ураде тестове интересовања, личности, способности и опште културе. Након тога се разговара са психологом, који даје предлог шта би могли да упишу, али коначна одлука је на ученицима и родитељима.

Добар извор информација је и „Водич за избор занимања“, који може да се нађе и на сајту Националне службе за запошљавање. Водич је интерактиван и нуди детаљан опис свих занимања, процену професионалних интересовања и проверу ученикових способности. Сва занимања су груписана на основу сличности послова у 10 професионалних области. За сваку област постоји детаљно објашњење шта ти послови подразумевају, које способности и особине ученик мора да има да би тиме могао да се бави. Наведени су и услови у којима се ти послови обављају, као и тачни називи занимања, односно образовних профила у трогодишњим и четворогодишњим школама. Водич има и мини упитнике, које ученик попуњава и на основу резултата прави коначан избор.    

Педагог школе