ПРИПРЕМА ЗА ПОЛАЗАК У ПРВИ РАЗРЕД

РАНА ПИСМЕНОСТ И ОПИСМЕЊАВАЊЕ

Развијање ране писмености није исто што и описмењавање. Рана писменост се развија током целог периода предшколског васпитања и образовања и не своди се на обучавање за писање слова и читање или издвојене вежбе развијања графомоторике.

Развој ране писмености се темељи на подршци у:

  • богаћењу речника
  • коришћењу различитих функција језика
  • правилном, изражајном и креативном усменом изражавању
  • језичком стваралаштву
  • различитим начинима графичког изражавања
  • другим начинима симболичког изражавања
  • стварању прилика за практичну употребу
  • подстицајном језичком окружењу
  • ситуацијама где различити начини симболичког бележења и писана комуникација имају сврху у самој активности а не кроз идвојено подучавање деце читању и писању

Истраживања показују да учење читања и писања пре поласка у школу нема позитиван утицај на школски успех, већ може изазвати низ негативних дејстава.

Графомоторичке способности не стичу се само вежбањем писања слова у радним листовима него на мноштво других начина. Савремена схватања наглашавајау важност симболичког изражавања пре пре поласка у школу, и то у смисленим ситуацијама када дете има прилику да се симболички изрази и да разуме сврху коришћења симбола: средство комуникације, представљања и разумевања намене.

Дете се симболички изражава када:

  • напишу поруку
  • забележе план шта ће радити
  • направи графикон, шему, скицу
  • напишу подсетник
  • запише цифрама податке који му је потребан да би нешто направио

За све ово дете може да користи: папире, блокчиће, различите табле за писање, постере, новине, свеске, боје, пернице, оловке…)

ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Савремена теоријска и практична сазнања о томе како дете учи истичу да је суштинска припрема детета заправо припрема за целоживотно учење кроз подршку развијању свих капацитета који леже у основи таквог учења деце (диспозиција за учење), а не да припрема буде усмерена на постојећи школски програм.

Диспозиције за учење су склоп поступака, мишљења и односа према учењу којима се подупире отвореност и спремност за учење:

  • радозналост
  • креативност
  • иницијатива
  • истрајност
  • сарадљивост

Тачно је да деца на раним узрастима лако овладавају страним језиком. Али деца усвајају језик у смисленим ситуацијама ако су тим језиком окружени у непосредном животном контексту. Учење подучавањем, ван реалних животних ситуација, речи страног језика, песмица, рима и бројева не утиче на каснији успех у учењу страног језика на школском узрасту. Свако наметнуто подучавање пре поласка у школу може водити отпору и негативном односу детета према учењу уопште.

ТЕСТИРАЊЕ ПРВАКА

Према Закону о основама система образовања и васпитања основна школа је обавезна и доступна сваком детету почев од 6,5 година и свако дете од овог узраста мора да се упише у школу.

Тест који раде педагози и психолози при упису детета у школу служи за прављење распореда деце по одељењима, стицање опште позитивне слике о детету уз податке о развоју детета, условима у којима дете живи, запажања о детету а не служи за процену дететове спремности за школу као предуслова за упис. Постигнућа на тесту за тестирање првака су резултат различитих срединских и културних утицаја и уопште најразличитијих искустава деце Дете узраста од 6,5 година може да се не упише у школу само изузетно по захтеву родитеља уз процену стручњака да је у најбољем интересу детета да се упис одложи.

СПРЕМНОСТ ДЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Спремност детета за школу није само питање спремности детета већ је подједнако питање спремности породице, друштвене заједнице васпитно-образовних институција (вртића и школе). Дете се рађа са потенцијалима за учење, социјално повезивања и стваралаштво. За развијање ових капацитета најодговорнији су породица, вртић, школа и друштво. Да би дете било спремно за школу потребно је пружити подршку његовом учењу и развоју у породици, у вртићу, у систему друштвене бриге о деци и у школи.

Припрема деце за школу не почиње у години пред полазак у школу.

Припрема детета за школско учење је процес који започиње са рођењем детета, јер подразумева целовити развој и подржавање свих дететових потенцијала. Па се припрема детета за полазак у школу не може свести на подучавање и увежбавање где је дете пасивни прималац одређених информација и неко ко се увежбава одређеним вештинама. Дете се припрема за школу и живот кроз свакодневна континуирана искуства која подстичу самосталност, одговорност, бригу о себи и другима, иницијативу, интеракцију и заједничко учешће детета са другом децом и одраслима.

Савремена неуробиолошка истраживања дају сазнања да су најбољи програми усмерени на дугорочним циљевима социјалног, емоционалног и когнитивног развоја а не на уским академским циљевима.

САМОКОНТРОЛА И ИГРА ПРЕДУСЛОВ ШКОЛСКОГ УСПЕХА

Развој самоконтроле је један одкључних фактора за успех у школи. Самоконтрола је способност одлагања властитих жеља и потреба и изналажење алтернативних начина њиховог задовољења као и спремност да се прихвате очекивања и захтеви других.

Самоконтрола се не развија наметањем захтева и механичким усвајањем пожељних образаца понашања који су примерени школском часу ( 45 мин седења и рада за столом, подизање руке да се добије реч…). Мирно седење за столом код куће неће развити самоконтролу и пажњу код деце.

Основни начин развоја самоконтроле пре поласка у школу је игра. У игри дете прерађује стварност, својим активним учешћем развија односе са децом и одраслима и испробава различите обрасце људског функционисања које су основа будућих образаца понашања детета у школи и животу генерално, дете је у игри посвећено, игра је за дете смислени и основни начин учења. Игра не престаје са поласком у школу.

Три нивоа у развоју самоконтроле:

  • дете следи смислена правила од стране другог
  • дете поставља правила и надгледа како се поштују
  • дете поставља и примењује правила на себи