Кад отвориш књигу, отвори се срце
Ученици наше школе учествовали су у четвртој акцији Друштва школских библиотекара Србије Читајмо гласно поводом обележавања Националног дана књиге, 28. фебруара. Тим поводом ученици млађих и старијих разреда читали су са својим предметним наставницима, односно учитељима, одабране текстове. Акција је обележена и читањем бајки у библиотеци.
Било је право задовољство слушати насмејане прваке који су читали гласно и јасно приче о својим омиљеним јунацима које су им до јуче читале баке, маме, тате, секе…. Савладавши прва слова, прве речи, прочитавши без застајкивања прве реченице, закорачили су у тајанствени свет књиге. А кад отвориш књигу, отвори се срце.
Ученици четвртог разреда учествовали су у акцији читајући гласно своје песме и приче. Тиме су указали колика је моћ читања и лепота стварања уметничког дела.
Уживајте читајући песме наших малих песника!
На часу верске наставе ученици седмог разреда читали су Химну љубави Св. апостола Павла из Прве посланице Коринћанима.
Учешћем у акцији Читајмо гласно ученици, предметни наставници и учитељи показали су нам колики је значај књиге, читања и школске библиотеке. Хвала им на томе!
Библиотекар школе,
Стојанка Јовановић
| Корона Појавио се неки опаки вирус, боде нас месецима као кактус. Цео свет мучи муку, не иде нам ништа на руку. Име му је, кажу корона, Нема ту ни шале ни фазона. Покварио нам је баш свако весеље, рођендани, путовања постадоше пусте жеље. Без алкохола и маске нигде не идемо само да сигурни и здрави будемо. Нема више ни друга из клупе, короно, ти подмукли мангупе. Надамо се док нам лето дође, да ће и ова корона да прође. Да ћемо пребродити ове муке, да се дружимо и држимо за руке. Ђурађ Пирић IV-1 | Моји мачићи Моји мачићи, много су несташни, за мном иду скачући. Ноћу кад излете из мрака они су престрашни. Кад почну да мјаучу, као да деца плачу. Мишеве не лове али фрижидер воле. Стално ми се мотају око мојих ногу, ко да нешто траже и тако се мазе. Михајло Велимировић IV-1 |
| Пролеће се буди Кад зима прође, пролеће нам дође и све се буди од ледене студи. Пчелице зује, кошнице брује, све озелени и блиста као авионска писта. Веселим гласом, птице поје и мале бубе се на ливади роје. Зелена шума од среће блиста, а свака грана на дрвету листа. Ливада шарена од цвећа у себи скрива блага највећа. Ој пролеће ти си пуно среће, силна снага што све покреће. Нина Марковић IV-1 | Моја куца Моја куца је бела, и стално је весела. Малтезер је расе, нека то зна се. Она је чупава, ни мало није глупава. Паметница је она права, са мном игра ринге, ринге јаја. Воли да лаје, воли да скаче, прави се опасна када види маче. Тада она режи као права, па ме од ње заболи глава. Дама је она права, другим куцама срце слама. Са мном је четири зиме, КРОФНИЦА је њено име. Катарина Тошић IV-1 |
| Моја мама Увек знам да нисам сама, поред мене је моја мама. Када се она осмехне, њен осмех заблиста, као сјајних звезда триста. Твоја љубав је бескрајна, зато ти хвала моја мама. Тара Ранковић IV-1 | Пролеће Кад зима прође, пролеће нам дође, топли дани и цвркути птица, свуд весела лица. Све се буди, цвеће буја, нема више олуја, сад багрем мирише. Све зелено и шарено пчеле лете са цвета на цвет и праве нам мед. Миа Ђорђевић IV-1 |
| Зима Гледам кроз прозор док веје снег, а срце ми игра, може да отопи ледени брег. Срећан сам што пада снег, и већ се спремам са санкама да одем на брег. Ватра пуцкета, собу ми греје и пркоси снегу хладном што веје. На санкама јурим са стрмога брега као ветар кроз прелепе пахуље снега. Мојој срећи нигде краја, ова зима је лепша од раја. Милош Ненадовић IV-1 | Моје омиљено годишње доба Моје омиљено годишње доба је лето. Топло је и не пада киша. Није хладно и не дува ветар, Сунце греје и изгледа лепо. Небо је плаво, није тмурно, баш волим лето, јер није хладно. Птице весело певају са гране, јер им је топло и имају хране, а деца се весело играју и забављају у својим двориштима. Воће је зрело, свако жели да га проба, зато је лето, најлепше годишње доба. Аница Митровић IV-1 |
