Стваралачко сазревање
 

Драги осмаци ви полако излазите из детињства и улазите у свет младости. Бајке сте волели кад сте били деца, али требало би да негујете навику читања бајки. Ако вам то сада тренутно није занимљиво, онда бар у неким тренуцима када имате проблем који не знате како да решите, сетите се бајки. У њима млади човек побеђује јер се бави проблемом који има. Он учи како да се бори у животу, схвата да не може сам и да му је потребна помоћ и побеђује добротом и љубављу.

У бајкама читалац увек може да научи нешто о себи, а ако можете да сетите која вам је бајка била омиљена док сте били дете, онда можете знати који проблем сте имали. Бајка нуди решење, даје утеху, буди оптимизам и осећај да сваки човек може да се осети усамљеним, одбаченим, инфериорним, повређеним јер су и јунаци у бајкама управо у оваквим стањима пре одласка на пут преображења, стицања зрелости и индивидуације. Бајке скоро да нема без путовања и венчања.

Путовања су и данас занимљива и атрактивна. Људи путују у непознате градове или пределе и уживају у томе. Бајке су нам одавно откриле магију путовања. У народном умовању сви животни проблеми се решавају путовањем јер је путовање искорак из свакодневице и закорак у у псеудомитски простор. И данас многи путописи дочаравају путовање као особено ступање у другу димензију, у необичан, усхићујући, каткад застрашујући, али увек изненађујући паралелно постојећи свет.

Бајке нас не воде само у путовање у свет маште, већ на путовање у сопствену спознају, то је својеврсно упознавање себе, огледање у уметничком огледалу. У бајкама су главни ликови млади људи, али бајка се и обраћа младим људима. Почетак бајке је полазак на пут, што значи да јунак креће на пут сазревања, стицања личности. То је оно што сви ми много пута у животу  поново отпочињемо и то нас чини младима.

Увек докле год желимо да се мењамо, млади смо. Када одустанемо од промене настаје скамењеност, односно старост. Бајке се односе на онај живи део нашег  бића који жели промене и сазревање, зато су бајке динамичне и узбудљиве, намењене и млађим и старијим читаоцима. Заправо, пред бајком, мудром учитељицом, сви су деца!

Бајке обично почињу болешћу, смрћу родитеља, отмицом принцезе, прогонством деце из породице или неким другим озбиљним егзистенцијалним проблемом. Често је главни јунак у бајци испуњен осећањем сепарационе стрепње, усамљености и изолованости. Бајка Ивица и Марица говори шта се дешава када деца избегавају стрепњу од одвајања тако што се очајнички прилепљују и држе родитеља – бивају сурово истерани напоље.

Бајка Три прасета говори о односу принципа задовољства и приницпа реалности. Два прасета воле игру, безбрижност, површно се баве озбиљним стварима, као што је грађење куће, (знамо да је кућа симбол личности човекове). Најстарије прасе уме да одложи игру и забаву да би се посветило грађењу куће. То је пут одрастања, одрицање од задовољстава, и то дете треба да схвати на време. Ова бајка говори и о развоју у детету јер човек се учи на грешкама.

Заоштренија слика ступњевистоси и развоја човекове личности дата је у сјајној и животној бајци Баш Челик. Главни јунак ове бајке је младић који нехотично, из незнања чини фаталну грешку која га тера на тежак пут спознаје. Он ослобађа Баш Челика, који му отима жену. Баш Челик му обећава три живота и младић три пута насумице на исти начин покушава да поврати жену. Сва три покушаваја су безуспешна. Ово упућује на младића усијане главе. Он није класичан принц, он је младић који греши, који мисли и дела емоцијама, који је повређен и осрамоћен. Када га је Баш Челик усмртио, па га зетови оживели живом водом, он седне па размисли како на други начин да спаси жену. Порука ове бајке је охрабрујућа, младић из бајке није принц нити митски јунак, већ обичан човек који се полако учи на својим грешкама.

Значи, понекад човек мора да лупи главом о зид, и не треба се плашити тога, понекад и више пута, али ако је човек у срцу искрен и добар, ако истински из љубави нешто ради, ако има добру намеру, исход мора бити срећно разрешен. О томе говори ова бајка, о томе говори живот, зато је ова бајка нарочито животна и актуелна и  применљива у свакодневном искуству.

Најмлађи царев син из бајке Аждаја и царев син, мудро промишља о сваком кораку јер нема избора. Он је развио стратегију, унапред је предиведео могуће проблеме, схватио битност детаља и кренуо на пут да ослободи браћу коју је ала затворила у подземље воденице. Успавана лепотица говори о дуготрајном и мирном усредсређивању на себе. У њој има еротске симболике: закључана соба представља женске полне органе, а окретање кључа полни однос.

Вредна је помена разлика између Гримове и словенске варијанте ове бајке, као и бајке Пепељуга. Словенска варијанта бајке има тајанствену атмосферу, у њој нема вила већ суђаја, а принц не сече трње, већ се оно само отвара да би он дошао до принцезе што сугерише поруку да за све постоји време. Када у човеку сазри жеља, све се отвара! То је свако од нас у животу искусио. Не може се ништа на силу, а постоји и нешто што се зове психолошко време, а не само историјско, о томе говори ова бајка, као и романи двадесетог века.

Пепељуга говори о мукама супарништа међу сестрама, али још једној битној ствари. Мајка је заштитница свог детета, кроз њу дете прихвата свет. Али, мајка постаје маћеха кад почне да поставља границе и забране. Ова бајка убедљиво говори о томе да је потребан првобитно добар родитељ и маћехински родитељ да би дете напредовало, постигло лични идентитет и остварило се у смислу свих њему доступних могућности. Зла маћеха је за две сестре била само добра мајка, зато су оне неуспешне и ускраћене за разбујавање сопствене личности.

Лепотица и звер је бајка за коју Б. Бетелхајм каже: ,, И поред оваквог наслова у бајци о лепотици и звери нема ничега зверског. У овој причи је благост, узајамна љубав и оданост три главна лика: лепотице, њеног оца и звери“. Ова бајка показује да је детиња едипална везаност за оца природна ствар и да има повољне последице ако се током сазревања природно пренесе на младића.

У бајкама често трећи син кога сматрају за блесавка, лењивца односи животну победу испуњавајући важан задатак и задобијајући руку принцезе. Бајка сугерише на богатство скривених, ирационалних, несвесних и духовних сила у човеку: веру, наду, емпатију, интуицију, чежњу.

Бајка Мачак у чизмама буди поверење у сопствене снаге: у довитљивост, сналажљивост, интуицију, оптимизам, веселост. Једном речју, јача веру у себе!

Дивне су руске бајке у којима се појављује лик Василисе Премудре. Варијаната ових бајки има преко стотину. У некој од њих Василиса је попут Пепељуге, у другој је Принцеза – Жаба, у трећој је снажна чаробница и ћерка Морског цара. У свакој варијанти ова је израз стваралачке, спасоносне женствености која даје снагу мушкарцу јунаку, бодри га и помаже му. У руским бајкама важну функцију имају животиње: кит у чијој утроби је море бродова, жаба у коју се претвара принцеза, сиви вук и вук гвоздене главе који помаже јунаку, принцеза – лабуд, Коњић – Грбоњић који има чудесна својства, Жар – птица,  медведи, рибе, зечеви и птице.

На крају бајке је венчање двоје младих. То је пут у краљевство љубави где мушкарац и жена постају принц и принцеза, а касније, краљ и краљица. Свадба је резултат човекове еманципације и представља нови преображавајући почетак живота двоје људи. Браћа и сестре који су завидљивци, бивају прогнани из царства јер су изабрали завист као стање своје душе.

А велико свадбено весеље је победа љубави и опредељење за доброту, истину и правду. На личном плану, то је рајско стање душе, лична срећа јунака, а на општем плану то би била митологема раја. Бајка нам саопштава да јунаци живе срећно и задовољно, али то не значи да немају проблема. Када би се написао роман о главним јунацима из бајке, а роман подразумева карактеризацију јунака чега у бајци нема, видели бисмо да они имају своје страхове, слутње, тешке снове, чак и трауме, које их подсећају на проживљене догађаје. Али они живе испуњен и радостан живот јер су се изборили за своју љубав и то је за бајку довољно. Све остало је неважно наспрам постигнуте зрелости, доброте и мудрости.

Зато, немојте забравити на раскош и мудрост бајке јер ко верује у чаробни штапић, наћи ће га у свом врту!

И за крај да вас подсетим на бајке које можете увек читати јер су актуелне и лепе: Баш Челик, Чардак ни на небу ни на земљи, Златоруни ован, Бајка о рибару и рибици, Царево ново одело, Снежна краљица, Девојка цара надмудрила, Биберче, Василиса Прекрасна, Василиса Премудра, Иван Царевић и Жар птица, Кашчеј Бесмртни, Срећни принц….а ви додајте….

Ваша библиотекарка

Бранка Алимпијевић