Основна школа „Иво Лола Рибар“ почела је са радом 1868. год. у једној малој сеоској згради са 30 ђака. Пре тога ђаци нигде нису ишли у школу. Побољшање услова рада и повећање броја ученика наступило је после ослобођења 1945. год. Савет за просвету и културу донео је 30. јула 1958. год. одлуку да осмогодишња школа у Бегаљици добије садашњи назив . Школска 1997/98. година била је година јубилеја , прославили смо 130 година од оснивања школе. Многе генерације су завршиле школу остављајући већи или мањи траг. Од увођења дипломе Вук Караџић 1965/66. год. до прошле школске године ову диплому је добило 126 ученика.
Из ове школе је изашао велики број лекара, правника, професора, књижевника, сликара, спортиста, привредника и угледних пољопривредника, као и један шаховски велемајстор Вуксановић Сања.
Школа ради у селу Бегаљици удаљеном 5 километара од општине Гроцка којој припада, а око 28 километара од Београда са којим је повезан редовном линијом Градског саобраћајног предузећа. У селу се налази врло значајан верски објекат манастир Рајиновац кога су мештани радо посећују. Становништво села Бегаљице (око 4000 људи) је претежно (85%) пољопривредно. Ово је воћарски крај, а један део ђачких родитеља је на привременом раду у иностранству (претежно у Аустрији и Шведској) што усложњава рад са ученицима о којима се брину бабе и деде. Велики број породица живи на граници егзистенције и прима социјалну помоћ, а нарочито ромске породице, којих има око 80 домаћинстава (око 480 Рома). Оне живе у Ромском насељу и део њих ( око 73 деце) такође привремено живи и ради у инострансву.
Културне везе са градом су доста добре, мада нису због удаљености у потпуности искоришћене. Све културне потребе ученици и остали становници Бегаљице остварују у Београду и Смедереву , а у самој Гроцкој постоји само Градска библиотека и Центар за културу Гроцка. У близини школе не постоји спортски центар, биоскоп или позориште.
Бегаљица (и сама Гроцка) је у принципу здрава средина, воћарски крај без индустрије, али и овде постоје проблеми у еколошкој заштити средине као што су бунари дубине свега 10м, што значи да се користи површинска вода за пиће, а због наглог развоја општине у појединим деловима се јавља несташица воде, нарочито у сушним летима.
Вода није најбољег хемијског састава, па су честа бубрежна обољења.Не постоји канализациони систем а септичке јаме се нередовно празне, па постоји могућност загађивања бунара и појаве разних епидемија. У делу Бегаљице је изграђен водовод на који се школа одмах прикључила, али је вода бактериолошки и хемијски неисправна због непостојања система за пречишћавање код извора и док се тај проблем не реши ми користимо воду коју нам доносе цистернама из градског водовода.
Школски објекат саграђен је 1955.г. а новодограђени део (школска кухиња са трпезаријом, санитарне просторије и просторије за предшколско одељење) саграђен је и адаптиран 1986. и 1987. године. Нови део делимично се одваја и постоји опасност од пада димњака који се потпуно одвојио од темеља. У лето 1996. год. изнад улаза у школу дозидан је кабинет за биологију и хемију и канцеларија за директора. Стално се врше ситније и крупније поправке школске зграде у циљу побољшања услова рада, али је она ипак у доста лошем стању, јер је 1955. год. грађена од дунавског оштрог песка па се зидови стално круне. Од када је на чело школе стала Гордана Марковић, професор српског језика и књижевности, дошло је до знатних промена у ентеријеру школе. У 2002/03. школској години промењени су подови у учионицама и адаптиран је кабинет за информатику у поткровљу, добили смо и нове прозоре 2004. год. Школске 2006/07. године смо адаптирали две мање просторије у поткровљу у једну већу мултимедијалну учионицу. Поставили смо ламинатни под у канцеларијама, трпезарији и кабинетима и климатизовали смо цело поткровље. Касније смо санирали кров, поставили нове олуке, окречили целу школу, ставили ламинат у библиотеку и променили комплетан намештај у школи и ставили тракасте завесе на све прозоре помоћу средстава Градског секретаријата за образовање.
Број ученика и одељења школе је варирао и сада је у тенденцији раста тако да се следећих година очекује повећање како броја ученика тако и броја одељења. Ову школску год. почињемо са 250 ученика од првог до осмог разреда у 14 одељења.
Поред редовних одељења школа данас обухвата једно хетерогено одељење дневног боравка и једно одељење за припрему за школу у саставу обданишта „Лане“ из Гроцке.
Све до 23.4.2016. године када је у поткровљу школе избио пожар, школа је имала 8 учионица и 4 кабинета (дигитална учионица коју смо добили прошле школске године, кабинет за ТО, кабинет за информатику и мултимедијална учионица), комплетно опремљен простор за предшколско са засебним купатилом, библиотеку са читаоницом и фондом од око 7 200 књига за ученике и наставнике, три канцеларије за управу и администрацију и зборницу. Школа је имала кухињу са трпезаријом капацитета за 100 оброка, радионицу за домара, парно грејање, санитарне просторије, уређене терене за спортске активности и мали парк испред школе. Школа нема фискултурну салу што јако отежава извођење наставе физичког васпитања нарочито у јесење-зимском периоду. Школа је била опремљена потребним наставним средствима око 70 %, а од крупнијих наставних средстава поседује два ТВ апарата, видео-рикордер, ДВД плејер, 17 касетофона, 14 компјутера и 31 монитора у кабинету за информатику и дигиталној учиониции , као и четири компјутера за потребе рачуноводства, педагошко-психолошке службе и наставника, 4 штампача, 2 фотокопир апарата, разгласну станицу са комплетним озвучењем, 2 дијапројектора, 4 графоскопа, хармонику и електричне клавијатуре за наставу музичког васпитања, лаптоп , МИМИО систем, дигиталну камеру и видеопројектор и белу таблу за интерактивну наставу. Мултимедијална учионица је била опремљена комплетном опремом и новим намештајем.
Школа је располагала моделима за извођење наставе биологије, хемикалије, апарате и прибор за извођење наставе хемије и физике, алатима и прибором за општетехничко образовање.
Приликом пожара и током његовог гашења велики део горе наведеног је онеспособњено или потпуно уништено. Сачувана је комплетна библиотека. Од тада се настава одвија у просторијама ОШ „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, до санације и реновирања наше школе.
Школа је увек била и остала центар свих збивања у селу. Из школског дворишта кретале су радне акције и све манифестације везане за место и околину, школа је покретала како културне тако и спортске активности и активно учествовала у свим манифестацијама републике, града, општине и месне заједнице, формирани су спортски клубови и обележавани су најзначајнији датуми.
Увек смо имали добру сарадњу са ученичким родитељима, као и са радним организацијама у Општини, а посебно са Домом здравља у Гроцкој, Предшколском установом „Лане“, Центром за културу Гроцка, библиотеком „Илија Гарашанин „, Центром за социјални рад…добро и тесно сарађујемо и са осталим основним школама на општини и средњошколским центром .
