Библијско тумачење бајки

Интердисциплинаран приступ уметничким бајкама: Андерсен: Царево ново одело и Пушкин: Бајка о рибару и рибици

Царево ново одело

У ОШ ,,Иво Лола Рибар“ у Бегаљици негује се тематска настава и интердисциплинарни приступ обради одређених наставних тема, а улога верске наставе у процесу наставе је активна и значајна, јер сви ученици школе већ годинама изучавају веронауку као изборни предмет.  

Библиотекар школе, вероучитељица и наставници разредне наставе тимски су реализовали две наставне јединице удругом разреду: Царево ново одело, Ханса Кристијана Андерсена и Бајка о рибару и рибици, А. С. Пушкина. Уочили смо  библијски подтекст бајки и констатовали да би било корисно и занимљиво предочити га и наставницима у циљу метатекстуалног прилаза теми, а и ученицима у смислу истицања и прихватања васпитних и образовних циљева. Бајку Царево ново одело обрадили смо на дан Андерсеновог рођендана, 2. априла, када се обележава и Дан дечје књиге.

Инспирација за књижевно-библијско тумачење бајке је позоришна представа Игора Бојовића:  Краљево ново одело Луткарског позоришта Пинокио. У представи је уверљиво приказан закулисни свет власти, лажи, преваре, опсене и глупости. Потребан је глас детета да цео тај закулисни свет демаскира. Глас дечака на крају представе (само глас, не и појава) преображава целокупну атмосферу представе, даје јој нови смисао. Аудитивни утисак је у овом случају јачи од визуелног, ово је истинити глас и неподмитљиви коментар детета, парадигма Христа, који је људима прилазио отворено, без лажи и преваре, али са љубављу. Зато су му веровали. Зато су се свима отвориле очи у бајци после усклика детета, јер Бог кроз децу проговара.

 Ова бајка је по својој стурктури  бајковита сатира или сатирична бајка, а границе жанрова су у случају бајковито-сатиричног врло честа појава у књижевности

 ( Радоје Домановић, Кафка…) Деци је ова бајка свакако занимљива због нестварних елемената у њој и шале која се збија на рачун цара, а за одрасле је велико подсећање на изгубљено дете у њима. Заправо, ова бајка је нека врста огледала у којој свако може да види свој одраз. Бајка нема класичан крај, али у њој побеђује добро, она показује да је истина јача од лажи и да на крају мора да засветли. Реализација овог часа, као и домаћи задаци, предвиђени су и за ученике и за одрасле, и као у огледалу, ученици у улози новинара постављају питања својим нсатавницима.

Иновације: Један део бајке смо обрађивали кроз драматизацију. Ученици су мимиком, гестикулацијом, покретима и речима дочарали ,,виртуелно“ ткање и прекрасно царево одело. Ученици су у улози новинара постављали питања одраслима, својим наставницима. Реализацији часа смо пришли интердисциплинарно, покушали смо да је ставимо у библијски оквир. Вероучитељица је била учесник у реализацији часа, а и остали гости на часу имали су активну улогу. Активности су се смењивале, што је допринело динамици и занимљивости часа. У уводном делу часа употребили смо карту Европе да бисмо ученицима показали где је Данска, и утврдили смо да је тако далеко, а тако близу.

Заправо, чувени Данац свима је близак по универзалности своје теме и уметничкој обради онога што чини европско културно наслеђе. Књижевно-уметничку анализу бајке употпунили смо библијским тумачењем. Вероучитељица је ученике подсетила на причу о првобитном греху, што је у складу са планом и програмом из верске наставе. Први људи на земљи били су Адам и Ева. Они су живели у Рајском врту. По наговору змије, Ева је окусила плод са дрвета познања добра и зла, а потом је наговорила Адама да и он уради исто. Након тога, као преступници и непоштоваоци Божије Речи, прогнани су из Раја, у насушној чежњи за изгубљеним рајем. Ова чежња је и данас заправо извор сваке друге човекове чежње. Чини се, да народне и уметничке бајке, непрестано подсећају на библијску причу о постању, рајском животу и изгнанству из раја. Могло би се рећи да је парадигма ове бајке библијска прича о Адаму и Еви. Лакомислени цар из бајке одговара Адаму; лукави преваранти у бајци су премаскирана Змија која наговара Еву на пропаст; пали свет је царева свита која му се беспоговорно диви и лаже и себе и њега; дете у бајци је симбол богомладенца Христа, који је сведочио истину.

Причали смо о томе да је хришћанство религија младости јер се обраћа детету у човеку, односно његовој спонтаности, надахнутости, искрености, безазлености, лепоти, безбрижности, зачуђености, усхићењу, радости…Констатовали смо да човек не може да остане дете целога живота, али може да негује и обнавља ове дечије особине у свом срцу. Подсетили смо се новозаветних порука и истакли смо их на табли

Будите мудри као змије, безазлени као голубови…

Ви сте со земљи; ако со обљутави чиме ће се осолити?

Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

 И присетили смо се одломка из  Новог завета када Христос држи дете у рукама  и каже људима око себе:,,Ако се не обратите и не будете као деца нећете ући у Царство небеско“ .

Ученици су  у улози новинара након припреме у библиотеци постављали питања својим наставницима. Пошто је цео час усмерен према ученицима и  квалитетној рецепцији бајке, ова питања употпуњују круг и показују да крај бајке није тужан, (а тужно је све што се тиче људске глупости и подругљивости), ако се озбиљно послуша глас дечака из бајке, глас Христов, који је говорио само истину.

Питања за наставнике су следећа:

• Шта се данас дешава са Андерсеновим дечаком из бајке?
• Да ли сте некада изневерили своја уверења и приклонили се већини?
• Које је Ваше најдрагоценије осећање?
• Шта значи бити зрео?
• Шта значи бити млад у души?

Бајка о рибару и рибици

Све што је Пушкин писао чаробно је, живо и стварно. За то је заслужан његов таленат који је у форми стиха оживео свет руског народног живота. Пушкинове бајке и остала епска дела су музика наративности, па тако свет који описује постаје живописан, одмотава се и развија као музичка секвенца. У њему је сабрано све што је битно. Покретач радње у овој бајци је златна рибица, иначе симболика животиња у руским бајкама је богата и занимљива, а главни ликови су сиромашни старац и старица. Бајка на први поглед нема типичан наративни ток, али суштински она је права бајка са ,,модерним“ приступом у обради теме. И ова бајка је сатира која критикује грамзивост, малограђанштину, скоројевићство, последице несклада између жеља и могућности, непостојаност идентитета, неваспитање, а истиче доброту, скромност, душевну радост, безазленост као важне особине.

Бајка почиње као и већина класичних бајки: путовањем. Само ово путовање није класично путовање из бајке, старац иде до мора да упеца рибу да би он и његова жена имали шта да једу, а њу  оставља испред трошне куће и пробушеног корита. Завршетак бајке је у дедином повратку кући, где затиче исти призор, а све између је краткотрајна чаролија, бљесак, опсена и искушење душе, а крај бајке је потврда достојанства и идентитета човековог. Златна рибица је нека врста искушења, коју баба и деда примају на различите начине. Старац не реагује на искушење, он има све што му је неопходно, јер има љубави и радости у себи, а поред себе бабу и скромни дом. Старица одмах реагује, њој је потребно корито. И то је оно што јој је заиста неопходно. Затим, тражи кућу, и то је оправдана жеља, све остало што тражи не одговара њеним потребама и животу: да буде дворјанка, царица, а на крају, царица океана и да јој златна рибица лично буде слуга. Свака њена владавина је све краћа и краћа, јер је старица пуна немира и неостварених жеља, јер тражи оно што јој не припада. При сваком дедином повратку кући, она је све страшнија и страшнија.

Дијалоге које воде смо драматизовали, чиме смо појачали контраст између њихових особина, а и показали смо како би требало да га старица дочека, самим тим и како би требало да изгледа њихов живот. Старица тера деду код златне рибице пет пута, што је знак њене необуздане похлепе и наметљивости, а он јој говори да њој не приличи то што тражи. Од њеног зла и дедине доброте дрхти цела васиона, што је приказано морским пејзажем који се мења сваки пут кад деда иде до мора. Старица, што је богатија и моћнија, суровија је према деди.

Што се више уздиже у материјалној моћи, пропада као човек и као жена. Она нема мира у себи и зато стално тражи нове промене. На крају показује велику незахвалност према златној рибици. Деда је кротки старац, пун мира и доброте. Незаинтересован је за оно што му не приличи. Он воли своју жену и прихвата је такву каква јесте и упркос њеној хировитости и издајству, он је не напушта. Он зна да ће све то проћи, да ће чаролији доћи крај и да ће он и баба живети као и пре. Овај старац  је архетип мудрог старца који се јавља у руским народним бајкама и пример је правог хришћанина који ћути и трпи јер у себи има све хришћанске врлине. Златна рибица је чудесна животиња која испуњава жеље.

Она је изненадна срећа у животу коју треба знати прихватити и искористити. Ко ће како прихватити срећу, зависи од личности. Прича о златној рибици је актуелна јер је данас више него икад лажне, привидне и тренутне среће и сјаја. Деда поштује све око себе, то се види у његовом односу према златној рибици, према старици, према себи. Он је задовољан оним што има и не чезне за оним што му истински није потребно. Зато је миран и пун радости. Његова душа као да нечујно пева: ,,Господе, не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене. / Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени“. (Псалам, 135.)

Код ове бајке осим образовног, треба нагласити васпитни циљ. Ученике треба упутити на хришћанске особине и то кроз контраст у особинама главних ликова. Хришћанске особине и оне њима супротне треба исписати на табли, затим пословице које могу илустровати поруку ове бајке:

• Ко тражи веће, изгуби из вреће
• Не дај да те зло победи него победи зло добрим
• Преко хлеба тражи погаче
• Видела жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу
• Пружи некоме прст, а он тражи целу шаку
• Боље врабац у руци, него голуб на грани

Иновације: Интердисциплинаран приступ теми кроз аудио-визуелну презентацију. На почетку разговора о бајци гледамо почетак руског цртаног филма Бајка о рибару и рибици, на крају часа завршетак филма. Тиме смо спојили целину, учинили доступним доживљај руског језика који ће ученици учити у старијим разредима, допринели уверљивости старчевог хришћанског лика и кротости. И овога пута био је кастинг који су ученици радо прихватили и уживали у демонстрирању ликова из бајки.

Закључак:

Бајке су древна књижевна врста, отуд њихова мудрост. У чудесним збивањима је њихова лепота. Деца воле да слушају бајке, нарочито ако имају смиреног и доброг приповедача поред себе. Кад крену у школу, онда их радо читају. Зато је важна улога наставника који може да реализује тематску наставу и дочара слојевита значења бајке и истакне њихову васпитну и образовну улогу у одрастању деце. Спој књижевности и веронауке свакако је добар пример хришћанског одуховљења уметности, а нарочито кад су бајке у питању,  јер су препуне библијских симбола и порука које су нам свима насушно потребне.

Јелена Кијачић, вероучитељица

ОШ ,,Иво Лола Рибар“ Бегаљица