Основна школа „Иво Лола Рибар” почела је са радом 1868. године у једној малој сеоској згради са 30 ђака. Побољшање услова рада и повећање броја ученика десило се након 1945. године. Савет за просвету и културу је 30. јула 1958. године донео одлуку да осмогодишња школа у Бегаљици добије садашњи назив. Многе генерације ученика су овде стицале образовање и оставиле свој траг. Из наше школе изашли су бројни лекари, правници, професори, књижевници, сликари, спортисти и привредници, као и шаховски велемајстор Вуксановић Сања.
Школа се налази у селу Бегаљици, удаљеном 5 километара од општине Гроцка и око 28 километара од Београда, са којим је повезана редовном линијом градског саобраћаја. Културне и образовне везе са градом су добре, иако због удаљености нису у потпуности искоришћене. Ученици и становници Бегаљице често користе културне и спортске садржаје у Београду и Смедереву. У самој Гроцкој постоји Градска библиотека и Центар за културу, али у непосредној близини школе нема спортског центра, биоскопа или позоришта.
Бегаљица је здрава средина без индустрије, али постоје изазови у екологији, као што су плитки бунари (10 m дубине), несташица воде у сушним периодима и непотпуна прерада воде. Због тога школа користи воду из градског водовода.
Школски објекат изграђен је 1955. године, а нови део (школска кухиња, трпезарија, санитарни простори и просторије за предшколце) адаптиран је 1986. и 1987. године. Током година вршене су бројне поправке и адаптације како би се побољшали услови рада. Од 2002. до 2007. године извршене су значајне интервенције: промењени су подови у учионицама, адаптиран кабинет за информатику, постављени нови прозори, изграђена мултимедијална учионица и климатизовано поткровље. Такође су санирани кров, постављени нови олуци, окречена школа, а библиотека је добила нови намештај и ламинатни под.
До 23. априла 2016. године, када је у поткровљу школе избио пожар, школа је имала 8 учионица, 4 кабинета (дигиталну учионицу, кабинет за техничко и информатику и мултимедијалну учионицу), предшколски део са засебним купатилом, библиотеку са богатим фондом, канцеларије за управу, зборницу, кухињу са трпезаријом за 100 оброка, радионицу за домара, парно грејање, уређене терене и мали парк. Школа нема фискултурну салу, што отежава извођење наставе физичког васпитања у хладнијим периодима. Школа је била опремљена наставним средствима око 70 %, укључујући компјутере, мониторе, штампаче, дијапројекторе, музичке инструменте и интерактивне табле.
Приликом пожара велики део опреме је оштећен, али је библиотека сачувана. Данас је школа у потпуности реновирана и модерно опремљена. Наставници и ученици користе обновљене учионице, савремене кабинете за хемију и информатику, као и трпезарију и библиотеку.
Школа је срце догађаја у селу и место где се ствара и развија креативност. Овде ученици учествују у разноврсним радним акцијама, културним и спортским активностима, обележавају важне датуме и развијају своје таленте кроз бројне клубове и пројекте. Школа подстиче иницијативу, тимски рад и маштовитост, постајући простор где сваки ученик може да се истакне и реализује своје идеје. Школа има добру сарадњу са родитељима, локалним организацијама и установама: Домом здравља у Гроцкој, предшколском установом „Лане”, Центром за културу Гроцка, библиотеком „Илија Гарашанин”, Центром за социјални рад, као и са осталим основним и средњим школама у општини.
Данас Основна школа „Иво Лола Рибар” наставља да гради своју традицију, пружајући квалитетно образовање и подстицајно окружење за све генерације ученика.
