Бегаљица је насеље смештено на изворишту Бегаљичке реке, а једним делом простире се и ка подручју Шумадије. Захваљујући повољном географском положају, ово подручје је током XVI века било у саставу различитих управних система, што је утицало на његов историјски развој.
Село се први пут помиње у турском попису из 1528. године под називом Бугарица. У историјским изворима из XVIII века бележи се постепен пораст броја домаћинстава. Према попису из 1733–1735. године у Бегаљици је било 17 кућа, док је 1818. године забележена 51 кућа и 125 орачких глава, што је за тадашње прилике представљало веће село. Крајем XIX века Бегаљица је уписана као насеље Грочанског среза са око 130 кућа и 170 пореских глава.

Развој насеља пратио је и развој образовања. Основна школа у Бегаљици почела је са радом у другој половини XIX века, што указује на рано препознавање значаја школства у овој средини.

Током XX века село се постепено инфраструктурно развијало. Електрификација је спроведена 1953. године, а 1964. године успостављена је линија градског саобраћаја, чиме је остварена боља повезаност са околним местима и Београдом. Пописом становништва из 2022. године бележи се 2 715 становника у Бегаљици. Пољопривреда је и даље значајна привредна делатност, посебно воћарство, при чему се издваја производња јагоде и брескве. Поред пољопривреде, у селу су присутне и различите услужне и мање привредне делатности. Развијена пољопривредна механизација и саобраћајна повезаност допринели су економској активности становништва.
У селу делују и спортска удружења, међу којима су фудбалски и одбојкашки клуб „Младост“. Током свог постојања клубови су бележили запажене резултате на различитим нивоима такмичења.

Значајан део културно-историјског наслеђа Бегаљице представља манастир Рајиновац, који се у изворима помиње још у XVI веку. Током XIX века манастир је више пута обнављан. Данашња црква је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни. Иконостас потиче из новијег периода, а већи део икона настао је крајем XIX и почетком XX века.
Историја села везује се и за личност кнеза Стефана Андрејића Палалије, који се помиње као кнез Београдске нахије крајем XVIII века и страдао је почетком XIX века у време сукоба са дахијама.

Данас је Бегаљица развијено сеоско насеље у саставу градске општине Гроцка, са очуваним осећајем традиције и локалног идентитета. Као средина у којој школа делује, она представља важан простор образовног, културног и друштвеног живота.