Дан дечије књиге

Царево ново одело

Разред: 2/1, 2/2

Предмет: Српски језик

Наставна јединица: Андерсенове бајке – лектира

Наставник, стручни сарадник: Бранка Алимпијевић

Јелена Кијачић, Драгица Миленковић и Славица Велимировић

Датум и време: 2. 4. 2015. трећи час

Услови за реализацију часа: Библиотекар је за извођење овог часа у оквиру циклуса Бајке у васпитању и образовању, одабрао ову бајку јер је инспирисан и фасциниран позоришном представом Краљево ново одело, Игора Бојовића, позоришта лутака Пинокио. У представи је одлично приказан закулисан живот власти, свет лажи, преваре, опсене и глупости. Потребан је глас детета да цео тај закулисни свет демаскира. Кроз позоришно представљање бајке глас дечака преображава целокупну атмосферу бајке, даје јој нову боју, нови смисао. Поруке су јаче и ефектније него при читању, због визуелног и аудитивног утиска који дају снагу поруци  бајке. Библиотекар школе је препоручила ученицима да са својим родитељима одгледају ову представу и препоручила им је богато опремљену књигу Андерсенових бајки из  библиотеке за читање. Прича пружа могућности за радионичарски рад са ученицима, па смо то искористили да бисмо учили кроз позоришну игру. Закључили смо да ова бајка није народна јер има аутора,  сверстали смо је у уметничке бајке и указали на њене специфичности (нема класичне борбе добра и зла, нема вештица, аждаја, срећног краја …)

Прича Царево ново одело намењена је одраслима колико и млађима. За одрасле она није бајка, већ сатира која говори о реланости али на хиперболичан начин. Андерсен је један од невидљивих зачетника апсурда у књижевности. Реалност је толико немогућа, извитоперена да постаје фантастична, баш као у причи Царево ново одело. Мешавину сатире и бајке налазимо код познатих писаца који су књижевности покушавали да изразе апсурде у животу: Радоје Домановић, Чехов, Кафка…

Општи циљ часа: Уочавање важних људских вредности, разликовање добра у појмовима лажи и истине кроз радионичарски рад и читање бајке; међусобна комуникација, групни рад, подстицање критичког мишљења.

Специфични циљеви: утврђивање појма бајке; специфичност Андерсенове бајке; способност уочавања добрих и лоших људских особина, лажи и истине; развијање вештине глуме; подстицај радозналости за читање бајки; за учествовање у драматизацији бајке; за гледање бајки у позоришту; развијање етичке и естетичке свести код ученика; утврђивање појмова: цар и краљ; кројач и шнајдер;

Припреме за час: Кастинг – вежбање у библиотеци улога, одабир правог ученика за улогу, глумачке припреме…

Припреме за мали интервју са гостима…разговор са ученицима о темама

Иновације: Ученици другог разреда су били учесници драматизације и радионичарског рада кроз улоге новинара. Са њима се у процесу припреме часа разговарало у библиотеци. Ка наставно средство увели смо велику карту Европе да бисмо лоцирали Данску и Србију. Вероучитељица је објаснила библијски подтекст приче разговарајући са ученицима о рајском врту и првим људима који су били заведени змијиним лукавством. Ученици и сви присутни на часу имали су активну улогу. На почекту и на крају часу одслушали смо песму Бранка Коцкице. Гост на часу био је ученик првог разреда, он је био у улози дечака који демистификује царево одело.

Ток часа:

Први корак: Упознали смо ученике  са данашњим јубилојом – Даном књиге и Андресеновим рођенданом. Питала сам ученике да ли је неком рођендан. Подсетила сам их на првоаприлску шалу и на разиграност овог пролећног месеца. Показали смо ученицима карту Европе и место на карти на коме је Данска, затим где је Србија, указали смо на даљину и на близину, географска даљина не подразумева уметничку даљину. Уметност, нарочито бајке спајају све људе света. Подсетили смо се још неких његових бајки и указали на карактеристичност ове бајке. У њој нема принца и принцезе, натприродних бића, венчања; има нестварних догађаја – невидљиво одело. Ово је бајка која припада времену, за разлику од народних бајки, у њој је Андерсен записао оно што је уочио у свом окружењу, а што је блиско свим временима. Објаснили смо појмове ткача, кројача, шнајдера.

Читање бајке Царево ново одело, које је праћено и допуњено глумачким и пантомимичарским радом. Пошто је драматизација начин, да ученици на себи близак начин, приме садржај приче и схвате њене поруке, цео разред је био активан. Они који су били гледаоци, уједно су и цареви поданици….Издвојили смо

цара и његову пратњу, лажне кројаче, ткаче, цареве министре и на крају дечака из првог разреда (размена ученика), који разоткрива истину која је очигледна. Ученици се уживљавају у улоге лажних кројача, глупих министара, цара, заслепљеног народа…и живи свет приче одиграва се у учионици. Овога пута интерпретирамо бајку на радионичарски начин. У припремама једна  је група пролазила кроз више улога ради постизања целовитог разумевања бајке.

Трећи корак: Постављамо питања и долазимо до закључне мисли да су искреност и слобода важне људске особине које човек понекад током живота губи, али увек мора да тежи њима. Порука бајке је да истина увек побеђује, да не треба веровати сваком, у лажи су кратке ноге (ученички одговори).

Покушавамо да одговоримо на питања која нас воде поруци:

  1. Како можемо поделити ликове у овој бајци: На добре или зле или некако другачије….(оне који лажу и не лажу)
  2. Зашто људи лажу у овој бајци? (да се не покаже да су неспособни за посао који раде)
  3. А какве послове обављају ови људи? Да ли су то послови који нуде моћ, власт, новац….
  4. Да ли је цар одговоран према своме царству? (није одговоран, мисли само на своје облачење)
  5. Зашто је дете рекло истину? (јер деца не лажу, јер дете нема посао…)

Ова бајка нам говори да истина мора засијати и то из уста детета. Која још бајка говори о истини која мора изаћи на видело јер се не може сакрити? (У цара Тројана козије уши). Царево ново одело је бајка која пружа другачији крај. Краљ није кажњен на класичан начин, он је исмејан, што је још горе, и то мора да истрпи. Ова бајка нам говори да онај који трпи лаж није достојан поштовања и да је његова казна поруга. Попричали смо о појму цара и присетили се њихових улога и особина у бајкама.

Четврти корак: Наставник верске наставе причу ставља у библијски контекст. Подсећа ученике на причу о првобитном греху, што је у складу са планом и програмом из верске наставе: Први људи на земљи су Адам и Ева. Они су живели у рајском врту. По наговору змије, Ева је окусила јабуку са дрвета познања добра и зла и наговорила Адама да и он проба забрањено воће. После тога су прогнани из Раја у насушној чежњи за изгубљеним рајем. Лакомисленом Адаму одговара цар, лукавој змији – преваранти, палом свету – царева свита и народ који га лаже; детету који демаскира цара – Христос спаситељ. Хришћанство је религија младости, она се обраћа детету у човеку, са поруком да човек поново мора постати дете, али не и остати дете целога живота. Зрелост је одрицање. Одрастање подразумева губитке. Човек губи искреност, спонтаност, безбрижност, зачуђеност, усхићење, радост…али их поново стиче и труди се да их задржи колико је то могуће. Човек не може остати дете целога живота, али може неговати дете у себи, а то подразумева најлепша стања: дивљење, чуђење, усхићење, надахнутост, искреност, спонтаност, опуштеност…породично осећање љубави, родитељи и наставници могу интензивије оживљати дечије особине у себи јер су у контакту са децом.

Пети корак: Ученици постављају питања наставницима – гостима о дечијим вредностима које човек губи, одрасли дају одговоре.

  • Шта се у данашњим временима дешава са дечаком из Андерсенове бајке?
  • Да ли сте некада изневерили своја уверења и приклонили се већини?
  • Која су ваша најдрагоценија осећања?
  • Како оживљавате дете у себи?
  • Шта подразумева зрелост?
  • Шта значи бити млад у души?

Сваки наставник даје могући одговор. Када смо први пут реализовали час, није било примедаба везаних  за питања, одрасли су на деци својствен начин одговорили на питања, лично им се обраћајући. (Дечак из Андерсенове бајке није се изгубио, он је ту, ви сте тај дечак…Изневерила сам своја уверења и било ми је тешко. Али то спада у одрастање, губици су део одрастања, па и губитак спонтаности, искрености, али то се може поправити, човек може да схвати грешку, да је исправи….Најдрагоценије је кад је човек добронамеран, када има добру вољу; најдрагоценија осећања су везана за тренутку када сам са породицом и овде са вама….Дете у мени је сада живо и активно у овој учионици…Зрелост је одрастање, а одрастање подразумева одрицања и губитке. Дечаков отац из бајке коментарише да је дечак само дете, он се уплашио. Родитељи брину за децу и морају да понекад да истрпе лаж, али бајка говори да је истина најважнија јер доноси дугорочно решење, а лаж је тренутна….Ми смо млади јер смо са вама….). Ове године присутни на часу нису прихватили питања сматрајући их сувише озбиљнима, али током часа, прикључили су се спонтано разговору јер је све било прилагођено дечијем узрасту и афирмацији њихових личности и особина…

                                         *

Реализација овог часа замишљена је као мало позориште које описује закулисни живот. Публика су одрасли јер је прича намењена и њима колико и деци.

 Заправо ова бајка више је сатира, у њој нема бајковитих елемената, нема оно што је карактеристично за структуру бајке, она је слика реалности, заоштрене реалности, зато су дешавања у њој хиперболично приказана. Оваква сатира карактеристична је за мајстора кратке сатиричне приче, Чехова, који хиперболично критикује друштвену реалност. Управо то ради и Андерсен у овој причи.  За одрасле је ова истинита бајка  изврнуто огледало, подсећање на искреног дечака кога више нема у одраслом човеку. Питање је како га оживети, повратити, да ли је то могуће?

Задатак на наставнике:

        Где је нестао глас дечака из Андерсенове бајке…

        Дете у мени…

Час смо започели и завршили песмом Бранка Коцкице:

Бићу бољи

Сваки је повек био дете

и свако ће дете бити човек

тако је било одувек

и тако ће бити довек

дете је значи мали човек

а човек је велико дете

то сви често забораве

а добро би било да се сете

сви смо ми само људи

велики и мали

и сви смо мало добри

а мало смо неваљали

зато се, децо, треба трудити

јер лоше било не би

да дете поправи у себи човека

а човек дете у себи

Бићу бољи сваког дана

трудићу се снажно

зато што је јако битно

 и

прилично важно…

Евалуација часа

Сви присутни су били активни. Наставници и педагог су на почетку негодовали због питања које треба ученци да им поставе јер су озбиљни за њихов узраст, али ток часа је све прилагодио ученицима и њиховом свету, па су се одговори на питања сами развезивали. Обраћали смо се пре свега деци, па онда ученицима, и говорили смо да је истина у животу важна, али да је човек понекад принуђен да ради против своје воље и убеђења, али све је то део сазревања и важно је да се дечије особине негују и поново оживљавају, а то чинимо ми сада са њима.

Ученицима је била занимљива карта Европе и на њој су истраживали. Драматизовање комада, глума и пантомима малих глумаца задржавала је пажњу ученика. Мали новинари су били занимљиви и својим вршњацима и одраслима. На крају часа смо уз Бранкову песму тапшали и играли. Након часа разговор одраслих о темама из бајке и њеној обради се наставио. Закључили смо да би било добро да се ова бајка обрађује у старијим разредима основне школе, да се направи тематска целина између Андерсена, Чехова, Стерије, Домановића…